Uticaj gojaznosti na zdravlje

Pre par nedelja je u The New England Journal of Medicine objavljena studija rađena u 195 zemalja tokom 25 godina. Autori su se potrudili da analiziraju ogromnu količinu podataka, a nalazi su sveži, još uvek vrući. Pa da vidimo o čemu se radi.

Studija je pratila period od 1990. do 2015. godine, kada je broj gojaznih širom sveta dostigao zabrinjavajuće brojke – 107 700 000 dece i 603 700 000 odraslih.

Visok BMI je prepoznat kao glavni uzrok smrti u 4 000 000 slučajeva 2015. godine, dok je broj godina života sa disabilitetom (ovo je termin koji se koristi za upoređivanje kvaliteta života i zdravlja na nacionalnom ili drugom nivou) porastao na 120 000 000. Ako vam se od ovih silnih nula još uvek nije zavrtelo u glavi, imajte u vidu još i ovo – kardiovaskularni događaji su bili glavni uzročnici smrti (2 700 000) i disabiliteta (66 300 000). Nakon toga nastupa dijabetes, pa zatim hronično oboljenje bubrega.

Visok BMI, odnosno gojaznost još uvek je faktor rizika sa najbržim porastom u modernom društvu, i jasno je da uzima svoj danak. Jasno je i da smanjenje težine nije samo nužno zlo kada do oboljenja već dođe, već je na nama da pacijentima objasnimo ozbiljnost njihovog stanja i pokušamo da ih motivišemo da preuzmu kontrolu nad sopstvenom težinom.