Da li ste primetili bombastične naslove tipa: maslinovo ulje snižava krvni pritisak; ekstra devičansko maslinovo ulje smanjuje potrebu za antihipertenzivima; maslinovo ulje kao lek…

Kad god se u medijima pojave naslovi ovog tipa, ne možemo a da se ne zapitamo šta se krije iza kampanje – možda proizvođači maslinovog ulja žele da povećaju prodaju svog čudotvornog proizvoda? Pre nego što donesemo sud, potrebno je da kopamo malo dublje ispod senzacionalističkih tvrdnji , a moj prvi korak je Pubmed.

Od 2000. godine pa nadalje, sedam različitih studija bavilo se upravo ovom temom. Neke od njih su ispitivale muškarce ili žene sa hipertenzijom, druge su se bavile zdravim dobrovoljcima. Studija koja je privukla najviše pažnje je i najstarija, objavljena 2000. godine u Archives of Internal Medicine. Studija je rađena u Italiji, a zaključak je bio da četiri kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja dnevno mogu redukovati dozu antihipertenziva (kod prethodno stabilnih pacijenata) za čak 50%. Efekat maslinovog ulja poređen je sa suncokretovim koje je dozu antihipertenziva smanjilo za neubedljivih 4%.

Autor studije, gdin Ferara, tvrdi da se misterija krije u polifenolima, antioksidantima za koje on smatra da mogu da snize krvni pritisak. On dalje kaže da suncokretovo ulje ne sadrži polifenole i da je to razlog zašto se efekat ova dva ulja toliko razlikuju.

Međutim, kardiovaskularni stručnjaci nisu potpuno ubeđeni u tvrdnje gdina Ferare. Ovo ne bi bio prvi put da jedna studija odjekne u javnosti i stvori iznenađujuću reakciju (setimo se samo parabena), pa treba biti oprezan sa tumačenjem ovakvih podataka – i svakako ne savetovati pacijentima da enalapril zamene maslinovim uljem.

Pre svega, pitanje je da li su nalazi gdina Ferare potvrđeni u poslednjih 17 godina od datuma objavljivanja studije. Međutim, ni tu nismo načisto – iliti, potrebno je još ispitivanja da bismo došli do zaključka. Neke od studija su pokazale dobre efekte i na sistolni i na dijastolni pritisak, dok tri studije* nisu uspele da pokažu smanjenje dijastolnog pritiska. Jedna od studija je pokazala smanjenje pritiska kod ispitanika iz severne i centralne Evrope, dok je efekat kod muškaraca iz Mediterana izostao.

Dakle, razloga za dalja ispitivanja definitivno ima. To vas možda može navesti da pomislite:

„Šta sad, maslinovo ulje je prirodno, može da koristi a sigurno neće da šteti!“

Samo polako. Pre nego što počnete da preporučujete maslinovo ulje šakom i kapom, imajte na umu tri stvari.

Prvo, nijedna od ovih studija nije ispitivala polifenole, već maslinovo ulje kao celo. To znači da zapravo ne znamo šta je to u maslinovom ulju što bi moglo da izazove efekat. A ako već ne znamo kako nešto radi (a da budemo iskreni, nismo ni sigurni da li uopšte radi), bolje je sačekati dodatne informacije kako bismo bili sigurni u ono što tvrdimo.

Drugo, nisu sva maslinova ulja ista. Neka su boljeg, druga lošijeg kvaliteta. Pa i ako su polifenoli zaduženi za snižavanje pritiska, njihov nivo u uljima se razlikuje, pa ne možemo sa sigurnošću znati kakav i koliki efekat će to ulje imati na pritisak pacijenta.

Na kraju, svima nam je dobro poznata izreka: sve je otrov, važna je doza. Koliko je meni poznato, nijedna studija nije istražila šta će se desiti ako pacijenti konzumiraju četiri kašike maslinovog ulja dnevno, na duže staze.

Čini se da je ovo još jedna senzacija koja dođe i prođe – ali ko zna, možda ćemo uskoro kao prvu liniju antihipertenziva preporučivati salatu sa puno devičanskog maslinovog ulja.

*Njih možete pronaći ovde, ovde i ovde.