Visok krvni pritisak više nije problem koji se otkriva uglavnom posle pedesete godine. Evropske smernice navode da prevalencija hipertenzije raste i među mladim odraslim osobama od 18 do 40 godina, a kao važni razlozi izdvajaju se višak kilograma, nezdrav način života i socijalni faktori.
Problem je dodatno ozbiljan zato što mladi često nemaju nikakve tegobe i godinama mogu da ne znaju da im je pritisak povišen.
Kada se tome dodaju više sedenja, gotova i slana hrana, energetska pića, stres i sve manje vremena za oporavak, postaje jasnije zašto se hipertenzija danas otkriva i kod ljudi koji sebe još ne smatraju kandidatima za kardiologa.
Visok pritisak kod mladih obično nema samo jedan uzrok
Kod većine mlađih ljudi ne postoji jedan trenutak u kojem je krvni pritisak „postao visok“. Mnogo češće se godinama sabiraju manji faktori rizika.
Telesna težina ima važnu ulogu, naročito kada se višak masnog tkiva nakuplja u predelu stomaka. Istovremeno, savremeni posao često podrazumeva osam ili više sati sedenja, a ostatak dana prolazi uz telefon, računar ili automobil. Svetska zdravstvena organizacija fizičku neaktivnost i višak telesne mase ubraja među glavne promenljive faktore rizika za hipertenziju.
Ishrana je drugi deo iste priče. Problem nije samo so koju dodajemo tokom kuvanja. Veliki deo natrijuma dolazi iz industrijski prerađene hrane, suhomesnatih proizvoda, grickalica, pekarskih proizvoda i gotovih obroka.
WHO preporučuje manje od pet grama soli dnevno, dok njihov najnoviji profil za Srbiju procenjuje prosečan unos na oko 13 grama dnevno kod odraslih.
To ne znači da će svaka mlada osoba koja jede slano razviti hipertenziju. Genetika, telesna masa, funkcija bubrega i drugi faktori određuju koliko će neko biti osetljiv.
Stres jeste važan, ali ne objašnjava sve
Kada mlad čovek dobije visok pritisak, objašnjenje često brzo postane „to je od stresa“. Stres zaista može privremeno da podigne krvni pritisak, a hronično opterećenje može da utiče na navike koje dodatno povećavaju rizik.
Problem nastaje kada se time razgovor završi.
Osoba koja radi do kasno često manje vežba, jede neredovnije, češće poseže za brzom hranom i kofeinom, a san postaje kraći.
Meta-analiza objavljena 2025. godine pokazala je da je spavanje kraće od sedam sati povezano sa većim rizikom od hipertenzije kod mladih i sredovečnih odraslih, što je još jedan razlog da se spavanje posmatra kao deo kardiovaskularnog zdravlja, a ne samo kao pitanje umora.
Energetska pića i veće količine stimulansa mogu dodatno da komplikuju sliku. Kod osobe koja već ima predispoziciju za visok pritisak nije svejedno da li se nekoliko kafa i energetskih napitaka kombinuje sa malo sna i hroničnim stresom.
Metabolički problem može da počne mnogo pre dijabetesa
Kod dela mlađih ljudi povišen pritisak ide zajedno sa povećanim obimom struka, višim trigliceridima, promenama šećera i insulinskom rezistencijom.
Veza nije jednostavna i insulinska rezistencija sama po sebi ne znači da će neko imati hipertenziju, ali istraživanja pokazuju da se ova dva problema često pojavljuju zajedno. U analizi više od 6.000 Amerikanaca uzrasta od 18 do 44 godine hipertenzija je bila znatno češća kod osoba sa insulinskom rezistencijom nego kod onih bez nje.
Još zanimljiviji su rezultati dugoročnog praćenja osoba koje su na početku studije imale između 18 i 30 godina. Više vrednosti insulina natašte bile su povezane sa većom verovatnoćom razvoja hipertenzije tokom narednih 20 godina, čak i kada su istraživači uzeli u obzir druge faktore rizika.
Zbog toga mladu osobu sa povišenim pritiskom ne treba posmatrati samo kroz jednu brojku na meraču. Telesna težina, obim struka, šećer, lipidi i porodična istorija mogu dati mnogo širu sliku.
Kod mlađih ljudi važno je tražiti i drugi uzrok
Postoji još jedna razlika između hipertenzije kod mlađih i starijih osoba. Kod mladih je relativno važnije proveriti da li postoji takozvana sekundarna hipertenzija, odnosno povišen pritisak izazvan drugim zdravstvenim problemom.
Evropske smernice navode da su u nekim specijalističkim centrima sekundarni uzroci pronađeni kod 15 do 30% mlađih odraslih sa hipertenzijom. Među mogućim uzrocima su bolesti bubrega, primarni aldosteronizam, poremećaji krvnih sudova, pojedini hormonski poremećaji i lekovi.
Lekaru zato treba reći i za preparate koji na prvi pogled ne deluju važno. Pritisak mogu da podignu određeni dekongestivi protiv zapušenog nosa, neki lekovi protiv bolova, kombinovani hormonski kontraceptivi, stimulansi, anabolički steroidi i pojedini suplementi.
Posebnu pažnju zaslužuje naglo nastala hipertenzija kod vrlo mlade osobe, veoma visoke vrednosti ili pritisak koji je teško regulisati.
Mladi često ne osećaju da imaju visok pritisak
Glavobolja, zujanje u ušima ili osećaj lupanja srca mogu da se pojave, ali odsustvo simptoma ne znači da je pritisak normalan.
WHO naglašava da većina ljudi sa hipertenzijom nema simptome i da je merenje jedini pouzdan način da se problem otkrije.
Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog povišenog rezultata posle kafe, treninga ili stresnog sastanka, već na osnovu ponovljenih pravilnih merenja i, kada je potrebno, kućnog ili 24-časovnog praćenja.
Merenje ima smisla uraditi kada ste nekoliko minuta mirno sedeli, sa odgovarajućom manžetnom i rukom oslonjenom približno u visini srca.
Šta mlada osoba može da promeni dok je vreme na njenoj strani
Najveća prednost ranog otkrivanja jeste to što postoji mnogo vremena da se promeni pravac u kojem se zdravstveni rizik razvija.
Najviše smisla imaju promene koje mogu da se održavaju mesecima i godinama: manje industrijski prerađene i slane hrane, više svakodnevnog kretanja, postepeno smanjenje viška kilograma kada postoji, manje alkohola i prestanak pušenja.
WHO za odrasle preporučuje najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
Ako su vrednosti pritiska uporno visoke, promene životnih navika ne treba koristiti kao razlog za odlaganje pregleda. Nekim mladim ljudima biće dovoljna korekcija navika, dok će drugima biti potrebni dodatni pregledi ili terapija.
Visok pritisak u dvadesetim i tridesetim nije bezazlena faza
Mladi često imaju nizak kratkoročni rizik od infarkta ili moždanog udara, ali to ne znači da godine provedene sa povišenim pritiskom ne ostavljaju posledice.
Evropske smernice naglašavaju da je hipertenzija u mladom odraslom dobu povezana sa povećanim kasnijim kardiovaskularnim rizikom.
Zato povišen rezultat ne treba ni dramatizovati ni ignorisati. Ako se ponavlja, potrebno je proveriti zašto se javlja.
Kod nekoga će najveći problem biti telesna težina i malo kretanja, kod drugog porodična predispozicija i visok unos soli, dok će kod treće osobe pregled otkriti bubrežni ili hormonski uzrok. Upravo zato je kod mladih mnogo korisnije tražiti celu sliku nego pretpostaviti da je pritisak jednostavno posledica nervoze.
Zaključak
Visok krvni pritisak kod mladih najčešće se razvija kroz spoj više faktora, od viška kilograma i premalo kretanja do stresa, ishrane, porodične predispozicije i metaboličkih promena.
Kod dela ljudi u pozadini može da postoji i drugi zdravstveni problem koji zahteva dodatnu proveru.
Zato povremeno merenje pritiska ima smisla i kada se osećate dobro. Ako se povišene vrednosti ponavljaju, važno je reagovati na vreme, proveriti moguće uzroke i zajedno sa lekarom odlučiti da li su dovoljne promene navika ili je potrebna dodatna terapija.