Insulinska rezistencija može da postoji godinama pre nego što šećer u krvi pređe granicu za dijabetes. U toj fazi ćelije mišića, masnog tkiva i jetre slabije odgovaraju na insulin, pa pankreas pokušava da nadoknadi problem tako što ga luči više.
Glukoza zato neko vreme može ostati u normalnim vrednostima iako se metabolizam već menja.
Upravo zbog toga prve znakove nije uvek lako prepoznati. Insulinska rezistencija često nema jasne simptome, a umor, glad ili promena telesne težine mogu imati mnogo drugih uzroka.
Mnogo više znači kada se nekoliko promena pojavi zajedno sa faktorima rizika, poput većeg obima struka, porodične istorije dijabetesa ili premalo fizičke aktivnosti.
Insulinska rezistencija često počinje bez jasnih simptoma
Najvažnije je odmah razdvojiti insulinsku rezistenciju od dijabetesa. Kod insulinske rezistencije telo još može da održava glukozu u prihvatljivom rasponu povećanim lučenjem insulina, dok kod predijabetesa šećer već počinje da prelazi normalne vrednosti.
Američki NIDDK navodi da ljudi sa insulinskom rezistencijom i predijabetesom uglavnom nemaju simptome. Zbog toga se stanje često otkrije tek kada lekar pogleda širu sliku ili kada laboratorijske analize pokažu promene.
Umor posle jela, brže vraćanje gladi i izraženija želja za slatkim često se navode kao mogući rani signali. Domaći izvori i endokrinolozi takođe ih pominju, ali naglašavaju da nisu specifični i da mogu pratiti anemiju, probleme sa štitastom žlezdom, stres ili brojne druge poremećaje.
Zato jedna pospana popodnevna smena ili želja za čokoladom nisu dovoljne za zaključak da imate insulinsku rezistenciju.
Obratite pažnju na promene oko struka
Jedan od korisnijih signala nije broj na vagi, već mesto na kojem se masno tkivo nakuplja.
Veći obim struka i centralna gojaznost povezani su sa većim rizikom za insulinsku rezistenciju, predijabetes i dijabetes tipa 2. Osoba pritom ne mora izgledati izrazito gojazno. Nekada se telesna težina promeni relativno malo, dok se masno tkivo postepeno više nakuplja u predelu stomaka. (NIDDK)
Takvu promenu ima smisla posmatrati zajedno sa drugim pokazateljima. Ako uz povećanje obima struka postoje povišeni trigliceridi, niži HDL holesterol ili visok krvni pritisak, lekar će češće razmišljati o metaboličkom riziku. NIDDK upravo hipertenziju, povećan struk i poremećaje masnoća navodi među problemima koji se često javljaju uz insulinsku rezistenciju i predijabetes. (NIDDK)
Dugoročno istraživanje mladih odraslih pokazalo je i da je kombinacija viška masnog tkiva i insulinske rezistencije bila povezana sa većom učestalošću kasnije hipertenzije nego gojaznost uz očuvanu osetljivost na insulin.
Tamnija i zadebljala koža može biti vidljiv znak
View this post on Instagram
Insulinska rezistencija se kod nekih ljudi može videti i na koži.
Acanthosis nigricans izgleda kao tamnija, zadebljala i baršunasta koža koja se najčešće pojavljuje na vratu, ispod pazuha ili u preponama. CDC je navodi kao znak koji može pratiti insulinsku rezistenciju, predijabetes i dijabetes tipa 2. (CDC)
Promenu ne treba pokušavati rešiti samo pilingom ili kozmetikom jer se uzrok nalazi dublje od površinskog sloja kože.
Naravno, ni svaka pigmentacija na vratu nije dokaz metaboličkog problema. Dermatolog ili lekar može proceniti o kakvoj promeni je reč i da li ima razloga za dodatne analize.
Kod žena ciklus može dati dodatni trag
Kod žena sa sindromom policističnih jajnika rizik za insulinsku rezistenciju je veći.
Neredovni ciklusi, akne ili pojačana maljavost mogu da se jave kod PCOS-a, ali sami po sebi ponovo ne potvrđuju insulinsku rezistenciju. Važno je posmatrati kompletnu hormonsku i metaboličku sliku. NIDDK PCOS ubraja među stanja koja povećavaju verovatnoću razvoja insulinske rezistencije i predijabetesa.
Posebno treba pomenuti žene koje su u trudnoći imale gestacijski dijabetes, jer i one kasnije imaju veći rizik od poremećaja regulacije glukoze.
Normalan šećer natašte ne znači uvek da je sve idealno
Ovo je deo koji često stvara zabunu.
Na početku insulinske rezistencije pankreas može proizvoditi dovoljno dodatnog insulina da glukoza natašte još izgleda uredno. Zato jedan normalan rezultat šećera ne mora dati kompletnu sliku kod osobe koja ima više faktora rizika.
Sa druge strane, ni jedan povišen insulin nije dovoljan da sami sebi postavite dijagnozu.
NIDDK navodi da se direktno testiranje insulinske rezistencije uglavnom koristi u istraživanjima. U kliničkoj proceni lekar češće posmatra faktore rizika i koristi analize kojima se otkriva predijabetes, kao što su glukoza natašte, HbA1c ili oralni test opterećenja glukozom. Mogu se proveriti i trigliceridi i holesterol.
Kod nas se često rade i insulin tokom OGTT-a ili HOMA-IR, ali rezultat treba tumačiti u kontekstu laboratorije, telesne mase, drugih nalaza i pregleda, a ne kao samostalnu dijagnozu.
Umor posle obroka nije dovoljan razlog za paniku
Pospanost nakon velikog obroka nije retka ni kod metabolički zdravih ljudi.
Više pažnje zaslužuje obrazac koji se ponavlja nedeljama ili mesecima: posle obroka brzo padne energija, glad se ponovo javlja relativno rano, teško se kontroliše telesna težina, a istovremeno raste obim struka.
Ipak, upravo tu treba biti oprezan sa samodijagnostikovanjem. Sličnu sliku mogu dati nedostatak sna, stres, anemija, poremećaji štitaste žlezde i drugi zdravstveni problemi.
Kvalitetan san pritom nije sporedna stvar kada govorimo o metabolizmu. NIDDK dovoljno sna uključuje među navike koje mogu pomoći u sprečavanju ili popravljanju insulinske rezistencije i predijabetesa, dok su kontrolisane studije pokazale da čak i kratkotrajno ograničenje sna može smanjiti osetljivost na insulin.
Kada ima smisla proveriti šećer i metaboličko zdravlje
Razgovor sa lekarom ima posebno smisla ako se nekoliko faktora rizika pojavi zajedno.
Veća telesna težina ili obim struka, malo kretanja, bliski član porodice sa dijabetesom tipa 2, PCOS, raniji gestacijski dijabetes, poremećene masnoće i hipertenzija predstavljaju razloge da se metabolizam glukoze prati pažljivije.
Tamne zadebljale promene na vratu ili pregibima takođe predstavljaju razlog da o tome razgovarate sa lekarom.
Ako se već javljaju izražena žeđ, učestalo mokrenje, zamagljen vid, sporo zarastanje rana ili neobjašnjiv gubitak telesne težine, to više nisu tipični „rani znaci“ insulinske rezistencije. Takve tegobe mogu pratiti već razvijen dijabetes i zahtevaju proveru glukoze.
Šta možete promeniti pre nego što šećer poraste
Najkorisnije promene nisu ekstremne dijete niti potpuno izbacivanje ugljenih hidrata.
Redovno kretanje povećava potrošnju glukoze u mišićima i predstavlja jednu od osnovnih preporuka za prevenciju dijabetesa tipa 2. Kod osoba sa viškom kilograma već umereno smanjenje telesne mase može značajno smanjiti rizik. CDC u programu prevencije navodi cilj od približno 5–7% gubitka početne telesne mase kod osoba sa viškom kilograma, uz najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno.
Ishrana treba da bude održiva, sa manje ultraprerađene hrane i zaslađenih napitaka, a više povrća, izvora proteina i hrane bogate vlaknima.
Najvažnije je da promene mogu da se održavaju mesecima, jer insulinska rezistencija obično nije nastala za nekoliko dana, pa se tako ni metaboličko zdravlje ne menja preko noći.
Zaključak
Prvi znak insulinske rezistencije često nije jedan jasan simptom, već kombinacija sitnih promena i faktora rizika. Veći obim struka, tamnije promene na koži, poremećene masnoće, PCOS ili povišen krvni pritisak mogu opravdati raniju proveru, posebno kada postoji porodična istorija dijabetesa.
Najvažnije je ne čekati da se pojave žeđ, učestalo mokrenje ili visoka glukoza. Pravovremena laboratorijska kontrola, redovno kretanje, regulacija telesne težine i dovoljno sna daju mnogo više prostora da se metabolički problem zaustavi pre nego što pređe u predijabetes ili dijabetes tipa 2.